Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''
Р У М А

расписује

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС  ''АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ''

Конкурс се односи на први, до сада необјављивани роман написан на српском језику.
Право учешћа на Конкурсу имају аутори из Србије и расејања.

У понедељак 30. априла 2018. године престало је да куца срце Момира Васиљевића, новинара и  књижевника, великог пријатеља и цењеног сарадника Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић''.
Момир Васиљевић је био дугогодишњи председник жирија за доделу награде ''Атанасије Стојковић'' и један је од најзначајнијих афирматора ове књижевне награде коју је установила и сваке године додељује наша установа.

Момир Васиљевић је писац ''Српске приче'', ''Краљице туге'', ''Жакових правила'', ''Дневника мушке домаћице'', а стигао је да заврши и изванредну хагиографију и оживи Светог Вукашина Мандрапу из Клепаца.

Момир Васиљевић је сахрањен 1. маја 2018. године на централном гробљу у Сремској Митровици.

Градска библиотека је и ове године традиционално прославила долазак једног од најлепших празника,Ускрса (Васкрса) са школарцима.

Деца од 1. до 4. разреда основне школе, имала су прилику да учествују у ликовном конкурсу. У нашу установу пристигао је 31 ликовни рад, 21 обојено јаје и један зец направљен од глине.

У сарадњи са учитељицом Маријом Галечић, осмишљена је и креативна радионица, па су деца учила шта је то Ускрс, који се обичаји код нас негују, кaква су то Фабрежеова јаја и ко је он... и кроз разне технике учења богатила су речник и дружила се.
После нимало лаког одабира, прогласили смо победнике:

1. место Јана Дегенек, први разред ОШ "Вељко Дугошевић"

2. место Немања Дерета и Марија Дешић, ОШ "Душан Јерковић"

3. место Зорица Небригић и Ана Дакић , ОШ "Јован Јовановић Змај" и "Душан Јерковић".

Ови и сви пристигли радови красе нашу установу, тако да нас можете посетити и видети их.

Традиционално најбољи српски роман, овековечен престижном НИН-овом наградом, имао је своје представљање и у Руми и то у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".

Дејан Атанацковић, визуелни уметник и универзитетски професор представио је синоћ Румљанима његову прву прозну књигу "Лузитанија”,која је добила НИН-ову награду за 2017. годину.

Аутор је са румском читалачком публиком поделио да је роман "Лузитанија"настао на основу краће приче коју је урадио за потребе једне своје инсталације и изложбе 2014. године, а да је на наговор пријатеља, који је и издавач његовог романа, сео је да пише роман који је настао у периоду од 2014. до 2016. године.

Дејаново бављење мултимедијалном уметношћу се види и у роману који је настајао као видео монтажа, аразум - лудост - глупост је троугао на којем се друштво "Лузитаније" заснива. Награда је дала подстрек Атанацковићу који наставља са писањем и тренутно ради на збирци приповедака.
О књизи је синоћ говорио и књижевник и критичар др Михајло Пантић. Он је истакао да већина романа који се код нас објаве имају репродуктивну форму и да аутори пишу о неким својим искуствима."Лузитанија" је, каже др Пантић, потпуно другачија - њу карактерише богатство језика, машта и знање. Он је оценио и да је у питању један захтеван роман који захтева пуну пажњу читалаца.

Лузитанија, у издању „Бесне кобиле”, замишљена као утопијски роман, у основи је прича о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. Дом за с ума сишавше је током окупације званично био ван надлежности окупатора који је ту екстериторијалност доделио болници, по свој прилици, не би ли се лишио компликованих обавеза. У роману та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијента, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује. На овим нашим просторима често је сва несрећа приписивана некаквом урођеном, готово пословичном лудилу, али то је само зато што разум и глупост понекад праве договоре.