Традиционално најбољи српски роман, овековечен престижном НИН-овом наградом, имао је своје представљање и у Руми и то у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".

Дејан Атанацковић, визуелни уметник и универзитетски професор представио је синоћ Румљанима његову прву прозну књигу "Лузитанија”,која је добила НИН-ову награду за 2017. годину.

Аутор је са румском читалачком публиком поделио да је роман "Лузитанија"настао на основу краће приче коју је урадио за потребе једне своје инсталације и изложбе 2014. године, а да је на наговор пријатеља, који је и издавач његовог романа, сео је да пише роман који је настао у периоду од 2014. до 2016. године.

Дејаново бављење мултимедијалном уметношћу се види и у роману који је настајао као видео монтажа, аразум - лудост - глупост је троугао на којем се друштво "Лузитаније" заснива. Награда је дала подстрек Атанацковићу који наставља са писањем и тренутно ради на збирци приповедака.
О књизи је синоћ говорио и књижевник и критичар др Михајло Пантић. Он је истакао да већина романа који се код нас објаве имају репродуктивну форму и да аутори пишу о неким својим искуствима."Лузитанија" је, каже др Пантић, потпуно другачија - њу карактерише богатство језика, машта и знање. Он је оценио и да је у питању један захтеван роман који захтева пуну пажњу читалаца.

Лузитанија, у издању „Бесне кобиле”, замишљена као утопијски роман, у основи је прича о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. Дом за с ума сишавше је током окупације званично био ван надлежности окупатора који је ту екстериторијалност доделио болници, по свој прилици, не би ли се лишио компликованих обавеза. У роману та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијента, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује. На овим нашим просторима често је сва несрећа приписивана некаквом урођеном, готово пословичном лудилу, али то је само зато што разум и глупост понекад праве договоре.

У петак, 23. фебруара, у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' представљен је најновији романј Жељка Марковића На споредном путу.
Жељко Марковић, који је и на новинарском и на књижевном миљеу препознатљив по бављењу Сремом, људима који у њему живе и њиховим менталитетима, у роману На споредном путу у жижу ставља савремену тематику коју је зачинио  аутобиографским искуствима.
Роман је објавила Градска библипотека ''Атанасије Стојковић''.

У препуном Великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" познати румски новинар Мирослав Бата Нинковић представио је румској читалачкој публици своју прву збирку песама "А где је излаз Господо".

У несвакидашњој поетској вечери, украшеној музиком, публика је, поред Батиних ауторских стихова, уживала и у мини концерту који је он припремио заједно са својим пријатељима. Спој Нинковићевих стихова са песмама Штулића и Балашевића направио је интимну атмосферу, која никог није оставила равнодушним.

Најзаслужнија за то што је књига угледала светлост дана је Градска библиотека "Атанасије Стојковић", установа која годинама ради на афирмацији завичајних писаца, па је тако и издавач књижевног првенца Мирослава Бате Нинковића. Директор румске библиотеке Жељко Стојановић је нагласио да у Руми нема кризе читања.

"Овакав број посетилаца као вечерас на представљању књиге "А где је излаз Господо" мало где је могуће оставарити и то само потврђује тезу да је књига увек радо виђена међу Румљанима. Потврђујемо још једном наше грађанско опредељење да нам је култура на првом месту", поручио је Стојановић.

(Захваљујемо администраторима Званичне презентације општине Рума www.ruma.rs на уступљеном материјалу)

Румској читалачкој публици јуче је представљен победнички романкњижевног конкурса Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" за 2016. годину - "Триптихон грозоморе". Роман првенац Дарка Суџума јесвојеврсна хроника дешавања на простору Срема, а посебно место у њему заузима Батајница, у којој Дарко живи.
У роману аутор прати догађаје и ликове из три историјска периода, који су судбински одређивали и утицали на живот Сремаца, а нарочито становника Батајнице.

Прва "грозомора" се односи на велику кугу, с краја 18. века, друга је страдање Срба у Срему за време усташке власти, као и новоуспостављање владавине ОЗНЕ, и искушења на која су стављени сремски домаћини, док је трећа "грозомора" страдање Сремаца и Батајничана за време НАТО агресије.