Историја књижарства и читалишта у Руми започиње и тече паралелно са настанком и развојем занатства и трговине у нашем граду. Експанзија ових привредних активности створила је потребу за развојем просветне и образовне делатности, а све је то условило потребу за бржим протоком књиге као у то време јединог образовног и информативног медија.
Пратећи писане историјске изворе наилазимо на непобитну чињеницу да се на румском вашару већ пре две стотине година осим осталим животним потрепштинама трговало и књигама.
Са развојем занатства и стварањем еснафских удружења, али и са почетком других облика друштвеног организовања и удруживања грађана кроз националне, верске и политичке организације, стварају се и прве институционализоване читаонице, које су биле средиште окупљања грађана унутар еснафских и националних удружења у Руми. Тако у другој половини 19. а нарочито почетком 20. века настају бројне еснафске и читаонице националних удружења. Прва српска читаоница у Руми почела је са радом 1861. године.
У Руми се у то време увелико развија и штампарство. Штампају се многи часописи и новине, између осталих и први илустровани стручни пчеларски часопис "Српски пчелар" од 1899. године, новине "Застава" и "Радикал" , штампају се и прве књиге.
Прва јавна народна библиотека чије су услуге биле доступне свим грађанима основана је тек после Другог светског рата 1949. године. У прво време њу воде волонтери ентузијасти, махом просветни радници, који су били најзаслужнији за њено оснивање, а потом оснивачка права и бригу о њеном организовању и пословању преузимају органи општинске власти. Мења име од Народна читаоница и књижница у Библиотекa "Слободан Бајић-Паја".
Од свог оснивања Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'' у Руми, као најстарија установа културе у овој средини, радила је као самостална Установа, да би једно краће време постала саставни део Културног центра. 1991. године Скупштина општине Рума поново је оснива као самосталну Установу под називом Градска библиотека.
2011. године библиотека свом називу додаје и име знаменитог српског научника и просветитеља Атанасија Стојковића и постаје Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''.
За свој рад добила је многа значајна друштвена и професионална признања. Наводимо само нека: 1954. год. - Награда савета за просвету и културу НР Србије, 1986. год. - Повеља Културно-просветне заједнице Србије и 1988. год. - награда "Доситеј Обрадовић" подружнице библиотекара Срема.
Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'' данас по својој стручној и техничкој оспособљености установа је која успешно негује традиционалне културне вредности и прати савремене трендове у библиотечкој делатности. Од 2007. године пуноправна је чланица COBISS.SR, а од јула 2010. године укључена је у стварно COBISS/OPAC окружење и све услуге корисницима пружа преко овог сервиса.
Слава Градске библиотеке је Свети Јован Богослов, и она се као слава наше установе обележава од 2007. године.
