Манифестација „Дани словенске писмености и културе“, која се по осми пут одржава у нашем граду, свечано је отворена 19. маја у Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић“.
Организатор манифестације Градска библиотека „Атанасије Стојковић“ припремила је и ове године много различитих и занимљивих садржаја, а смењиваће се књижевни, музички, сценски и филмски програми, који ће представити богатство културне баштине словенских народа.
Председник Скупштине Општине Рума Стеван Ковачевић казао је да су „Дани словенске писмености у културе“ право место да се укаже на сву раскош и значај културне баштине изникле из семена филолошког, књижевног и преводилачког подвига Ћирила и Методија.
„Поздрављам напоре установа културе, образовних установа, удружења и организација које из године у годину чине да наши „Дани словенске писмености и културе“ буду стециште и сабиралиште духовности настале на темељима просветитељског рада Ћирила и Методија. Општина Рума зна да цени значај тих напора и поноси се овом манифестацијом, јер се њоме квалификовала за часно име достојног чувара културне баштине. Верујем да ће наша културна јавност уживати у програмима који ће се у наредним данима одвијати у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ и Културном центру „Брана Црнчевић“, рекао је Ковачевић.
Свечано отварање манифестације, којој су присуствовали и амбасадор Украјине, Олександр Александровић и аташеи за културу неколико амбасада словенских народа, музички је употпунио Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“, а фолклорно заокружио Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“.
Поздравну реч на отварању манифестације упутио је и протопрезвитер Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски.
„Некад нам се чини да је у ери виртуелног и напредног, носити и чувати наслеђено, некако превазиђено. Али онај ко је под прстима осетио листове старих књига и видео слике прошлости записане у њима, брзо се разбуди и сна гигабајта и процесора и схвати да је могуће употребљавати савременост само као континуитет негдашњег, како би се и то савремено неком будућем дало као наслеђе“, поручио је Лазаревић.
Традиционалну беседу казивао је Владимир Копицл, српски песник и есејиста, превиодилац, новинар, позоришни и филмски критичар, Копицл је у беседи напоменуо да су језичке поделе видни и читљиви споменици историје народа, који сведоче о његовој распрострањености, додирима са друигим народима, начину живота, привредним и друштвеним односима.
