Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Отворени Дани словенске писмености и културе

Манифестација „Дани словенске писмености и културе“, која се по осми пут одржава у нашем граду, свечано је отворена 19. маја  у Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић“.

Организатор манифестације Градска библиотека „Атанасије Стојковић“ припремила је и ове године много различитих и занимљивих садржаја, а смењиваће се књижевни, музички, сценски и филмски програми, који ће представити богатство културне баштине словенских народа.

Председник Скупштине Општине Рума Стеван Ковачевић казао је да су „Дани словенске писмености у културе“ право место да се укаже на сву раскош и значај културне баштине изникле из семена филолошког, књижевног и преводилачког подвига Ћирила и Методија.

Поздрављам напоре установа културе, образовних установа, удружења и организација које из године у годину чине да наши „Дани словенске писмености и културе“ буду стециште и сабиралиште духовности настале на темељима просветитељског рада Ћирила и Методија. Општина Рума зна да цени значај тих напора и поноси се овом манифестацијом, јер се њоме квалификовала за часно име достојног чувара културне баштине. Верујем да ће наша културна јавност уживати у програмима који ће се у наредним данима одвијати у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ и Културном центру „Брана Црнчевић“, рекао је Ковачевић.

Свечано отварање манифестације, којој су присуствовали и амбасадор Украјине, Олександр Александровић и аташеи за културу неколико амбасада словенских народа, музички је употпунио Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“, а фолклорно заокружио Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“.

Поздравну реч на отварању манифестације упутио је и протопрезвитер Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски.

Некад нам се чини да је у ери виртуелног и напредног, носити и чувати наслеђено, некако превазиђено. Али онај ко је под прстима осетио листове старих књига и видео слике прошлости записане у њима, брзо се разбуди и сна гигабајта и процесора и схвати да је могуће употребљавати савременост само као континуитет негдашњег, како би се и то савремено неком будућем дало као наслеђе“, поручио је Лазаревић.

Традиционалну беседу казивао је Владимир Копицл, српски песник и есејиста, превиодилац, новинар, позоришни и филмски критичар, Копицл је у беседи напоменуо да су језичке поделе видни и читљиви споменици историје народа, који сведоче о његовој распрострањености, додирима са друигим народима, начину живота, привредним и друштвеним односима.

Претрага сајта

Конкурс

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 9 гостију на мрежи

Моја библиотека

COBISS+
Прати своја задужења, 
резервиши, продужи рок

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер