Док слутиш још само
појаву жене корака лака
о уснама што снују лепоту врата
певати треба
о белини пути извајаној
ко у камен исклесаној,
о крилу ко крилу Франческе Делери
у ком знају да зачну се
лепоте тумачи будуће.
О грудима, грудима певати треба,
о грудима достојним
да боли Пиета тумаче,
о рукама што загрљај
у гнездо да сплету знају
са паперјем од длачица
топлином даха свога
и жудном влажношћу усана.
