Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Друштво румских песника

БОРА ФИЛИПОВИЋ: У Срему, у сваком трену

Свуда сам у Срему, у сваком трену:
Шубара ме у њему посејала, марама донела,
колевка-слама шапутала ми успаванку,
врапци с грана будили сваког свитања,
дугороге дојиле у шталама.
Црногрив ми брат, керуша сестра играња.

Свуда сам због Ње у Срему, богу јој њену!
Да је видим кад је у шетњу води недеља,
на чашћење кад је позива трешња-породиља,
да јој кажем: ко жеравица због тебе, тињам сокацима,
дај, наложи ме, распламсај пољупцима.

РАДЕ Д. ЗОБЕНИЦА: Колико има донде

Питао ме једном човек, пролазник:
- Колико има донде?

Слегнуо сам раменима
и рекао да сам и ја странац
јер нисам знао две ствари:

Мисли ли пролазник
пречицом путовати
без успутних сусрета и познанстава,
без задржавања, улажења,
загледања, освртања;

или жели
упознати сваку стазу.
срести сличне путнике,
видети лепе жене,
свратити на места која други обилазе -
макар донде
прекасно стигао.

СТЕВАН КОВАЧЕВИЋ: Pater familias

у нашој кући увек је било места
за свеце и поштаре
наша је кућа имала прозоре
отворене на четири стране света
у њој један отоман
на којем смо сви седели
и постељина коју нисмо поспремали
ради урока

у нашој кући биле су полице
са гомилом отворених књига
отац је седео на каци
и питао: има ли ватре
моја мила браћа су поскакивала
и гризла уши дречећи:
нема нема
а затим један по један
одлазили да је траже

ДРАГАН ЈАНКОВИЋ: (Нага на крају)

Нага
на крају
скриваш свој део греха.
Кажеш да си ватра
а не обична
љубавна прича.
Чуј,
између ретких пролазника
ланци и звона!
Далеко од града, знам
нека давна књига
све то има

ЈАНИКА ПЕЧИ: Над књигом о Микеланђелу

Док слутиш још само
појаву жене корака лака
о уснама што снују лепоту врата
певати треба
о белини пути извајаној
ко у камен исклесаној,
о крилу ко крилу Франческе Делери
у ком знају да зачну се
лепоте тумачи будуће.

О грудима, грудима певати треба,
о грудима достојним
да боли Пиета тумаче,
о рукама што загрљај
у гнездо да сплету знају
са паперјем од длачица
топлином даха свога
и жудном влажношћу усана.

СТЈЕПАН НЕМЕТ: Листови

А сад је јесен
И ја то по теби бацам
Лишће најлепших боја.
Правим мозаик по твом телу
Од жутог, црвеног, зеленог,
Белог, црног и лишћа боје ватре;
То су најлепши листови
Стављам их на твоје лице
А усне љубим.
Ево га, још један диван лист
Ставићу да на твоју леву
Сису му материну
Око мене су све кртице,
Зар не видите те прекрасне
Листове који падају и који моле
Да их бар погледате?
Правим мозаик на твом телуЖОд жутог, црвеног, заленог
Белог, црног и лишћа боје ватре.

Страна 1 од 2

Претрага сајта

Конкурс

ШТАМПА

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 11 гостију на мрежи

Моја библиотека

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер