Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Друштво румских песника

СТЈЕПАН НЕМЕТ: Листови

А сад је јесен
И ја то по теби бацам
Лишће најлепших боја.
Правим мозаик по твом телу
Од жутог, црвеног, зеленог,
Белог, црног и лишћа боје ватре;
То су најлепши листови
Стављам их на твоје лице
А усне љубим.
Ево га, још један диван лист
Ставићу да на твоју леву
Сису му материну
Око мене су све кртице,
Зар не видите те прекрасне
Листове који падају и који моле
Да их бар погледате?
Правим мозаик на твом телуЖОд жутог, црвеног, заленог
Белог, црног и лишћа боје ватре.

ЗДРАВКО СОВИЉ: (Због тебе бих)

Због тебе бих:
оца ставио под знаке навода,
идоле спаковао у канту за смеће,
био перач прозора васионског брода,
између живота и смрти изабрао треће.

Због тебе бих:
Млечни пут претворио у железницу јогурта,
Сахару саградио од смнежног спруда,
Свето писмо правио од твог трокута,
а од кревета, Алисо, земљу чуда.

Због тебе бих:
Исуса Христа украо са крста,
од Месеца направио стону лампу,
целу васиону вртио око малог прста,
са царства разума згромио рампу.

МИРОСЛАВ НИНКОВИЋ: (Из прве кутије)

ИЗ ПРВЕ КУТИЈЕ
   ГЛЕДАО ТЕ ЈЕ ЧОВЕК
ШТО КРАДЕ ТУПЕ ЗАМАХЕ КОСЦА
   И РАСПОРЕНИМ ТРБУХОМ
   МРАВИЊАК ПОДРАЖАВА

 ИЗ ДРУГЕ КУТИЈЕ
   ВАДИШ ВЕНАЦ ОД ПЛИКОВА САЧИЊЕН
   И КРАСИШ БЕДРА ЊИМЕ
ЗНОЈ ЦУРИ НИЗ ЗАТВОРСКЕ РЕШЕТКЕ
ДАЛЕКО ОД ТВОГ УЗГЛАВЉА

ИЗ ТРЕЋЕ КУТИЈЕ
   ИСПРОШЕНА ТИШИНА
   ПОМАХНИТАЛА ОД ЋУТЊЕ
   РЕЖЕ СВОЈИМ ГРОМКИМ ГЛАСОМ
   ТВОГ НЕМОГ ЉУБАВНИКА

У ЧЕТВРТОЈ КУТИЈИ
   САМ ЈА
     НЕСТРПЉИВ
       СПРЕМАН
         ДА МЕ
            ОТВОРИШ

ЖЕЉКО НЕГОВАНОВИЋ: (Он је дрвосеча)

Он је дрвосеча и сече шуму
шума га једе сваки дан
и његова жена-вучица није мајка
Ромула и Рема
тражи га и налази га а
никад га не нађе
а он је дрвосеча и сече шуму
и секира му подрхтава
у руци
као рука младог војника
као плач новорођенчета
као крила побеђеног у борби петлова
и он оставља секиру
и он иде голим рукама
стегнут оковима
он је дрвосеча и сече шуму
испруженим рукама
у руке му пада ноћ
из ноћи испливава вила
то је његова жена-вучица
тражи га и налази га а
никад да га нађе.

АЛЕК МАК: (Џек Керуак)

џек керуак
трагао је за истином
аутострадама САД

његови пријатељи
песници
хомосексуалци
наркомани
говорили су му:

џек, ми те волимо јер
допушташ себи да не
будеш као други

али џек,
истина за којом
жудиш дубља је од
гроба коме се
ругамо -

џек је отишао
у париз и доживео
сатори

када се вратио
ничему се није ругао

и даље је био песник
хомосексуалац
наркоман
мало је причао
више је писао

и допуштао мје себи
да буде
као други
људи

умро је нешто
раније
трагично

није се он зајебао
њему је живот пријатељски
трекао

збогом
а гроб

па то је, рече
џек,

ионако последња рупа у
коју ћу га
ставити

Страна 2 од 3

Претрага сајта

Конкурс

ШТАМПА

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 20 гостију на мрежи

Моја библиотека

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер