Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Друштво румских песника

СТЈЕПАН НЕМЕТ: Листови

А сад је јесен
И ја то по теби бацам
Лишће најлепших боја.
Правим мозаик по твом телу
Од жутог, црвеног, зеленог,
Белог, црног и лишћа боје ватре;
То су најлепши листови
Стављам их на твоје лице
А усне љубим.
Ево га, још један диван лист
Ставићу да на твоју леву
Сису му материну
Око мене су све кртице,
Зар не видите те прекрасне
Листове који падају и који моле
Да их бар погледате?
Правим мозаик на твом телуЖОд жутог, црвеног, заленог
Белог, црног и лишћа боје ватре.

ЗДРАВКО СОВИЉ: (Због тебе бих)

Због тебе бих:
оца ставио под знаке навода,
идоле спаковао у канту за смеће,
био перач прозора васионског брода,
између живота и смрти изабрао треће.

Због тебе бих:
Млечни пут претворио у железницу јогурта,
Сахару саградио од смнежног спруда,
Свето писмо правио од твог трокута,
а од кревета, Алисо, земљу чуда.

Због тебе бих:
Исуса Христа украо са крста,
од Месеца направио стону лампу,
целу васиону вртио око малог прста,
са царства разума згромио рампу.

МИРОСЛАВ НИНКОВИЋ: (Из прве кутије)

ИЗ ПРВЕ КУТИЈЕ
   ГЛЕДАО ТЕ ЈЕ ЧОВЕК
ШТО КРАДЕ ТУПЕ ЗАМАХЕ КОСЦА
   И РАСПОРЕНИМ ТРБУХОМ
   МРАВИЊАК ПОДРАЖАВА

 ИЗ ДРУГЕ КУТИЈЕ
   ВАДИШ ВЕНАЦ ОД ПЛИКОВА САЧИЊЕН
   И КРАСИШ БЕДРА ЊИМЕ
ЗНОЈ ЦУРИ НИЗ ЗАТВОРСКЕ РЕШЕТКЕ
ДАЛЕКО ОД ТВОГ УЗГЛАВЉА

ИЗ ТРЕЋЕ КУТИЈЕ
   ИСПРОШЕНА ТИШИНА
   ПОМАХНИТАЛА ОД ЋУТЊЕ
   РЕЖЕ СВОЈИМ ГРОМКИМ ГЛАСОМ
   ТВОГ НЕМОГ ЉУБАВНИКА

У ЧЕТВРТОЈ КУТИЈИ
   САМ ЈА
     НЕСТРПЉИВ
       СПРЕМАН
         ДА МЕ
            ОТВОРИШ

ЖЕЉКО НЕГОВАНОВИЋ: (Он је дрвосеча)

Он је дрвосеча и сече шуму
шума га једе сваки дан
и његова жена-вучица није мајка
Ромула и Рема
тражи га и налази га а
никад га не нађе
а он је дрвосеча и сече шуму
и секира му подрхтава
у руци
као рука младог војника
као плач новорођенчета
као крила побеђеног у борби петлова
и он оставља секиру
и он иде голим рукама
стегнут оковима
он је дрвосеча и сече шуму
испруженим рукама
у руке му пада ноћ
из ноћи испливава вила
то је његова жена-вучица
тражи га и налази га а
никад да га нађе.

АЛЕК МАК: (Џек Керуак)

џек керуак
трагао је за истином
аутострадама САД

његови пријатељи
песници
хомосексуалци
наркомани
говорили су му:

џек, ми те волимо јер
допушташ себи да не
будеш као други

али џек,
истина за којом
жудиш дубља је од
гроба коме се
ругамо -

џек је отишао
у париз и доживео
сатори

када се вратио
ничему се није ругао

и даље је био песник
хомосексуалац
наркоман
мало је причао
више је писао

и допуштао мје себи
да буде
као други
људи

умро је нешто
раније
трагично

није се он зајебао
њему је живот пријатељски
трекао

збогом
а гроб

па то је, рече
џек,

ионако последња рупа у
коју ћу га
ставити

Страна 2 од 3

Претрага сајта

Конкурс

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 37 гостију на мрежи

Моја библиотека

COBISS+
Прати своја задужења, 
резервиши, продужи рок

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер