
Сећам се да сам, попут црвене хрпице из које топлота чили, лежалa на снегу, окружена вуковима. Лизали су ме и гризли, налегали на мене и пртискали ме. Њихова збијена тела заклањала су оно мало зимског сунчевог светла. Лед им је светлуцао на вратовима, а топли дах стварао је прозирне облике у ваздуху око нас. Мошусни мирис њиховог крзна подсећао ме је на мокре псе и на спаљено лишће – био је и пријатан и страшан. Њихови језици напросто су ми топили кожу; њихови немарни зуби кидали су ми рукаве и заривали ми се у косу, притискали ми потиљак и вену на врату.Могла сам да вриштим, али нисам. Могла сам и да се борим, али нисам. Лежала сам препустивши им се и гледала како се бледо зимско небо изнад мене боји сивилом.Један вук ми је гурнуо њушку у руку и прислонио ми је на образ, а сенка му је пала преко мог лица. Зурио је у мене жутим очима, док су ме остали гуркали тамо-амо.Посматрала сам те вучје очи што сам дуже могла. Изблиза,у њима су се видели разни преливи златне боје и боје лешника. Нисам желела да вук скрене поглед са мене и он то није учинио. Хтела сам да посегнем напред и зграбим га за чељусти, али ми је рука лежала на грудима, беспомоћно припијена уз смрзнуто тело.Нисам могла да се сетим како је то када је топло.Затим је тај вук отишао, а остали су пришли ближе, дахћући. Нешто ми је треперило у грудима.Није више било сунца, ни светлости. Умирала сам. Нисам могла да се сетим како изгледа небо.Но, нисам умрла. Изгубила сам се у мору хладноће, а затим поново родила у свету топлоте.Сећала сам се само жутих вучјих очију.Мислила сам на то како их више нећу видети..
Хладноћа
Грејс је провела године посматрајући вукове иза своје куће.
Један жутооки вук, њен вук, узвраћа јој поглед. Чини јој се као да се одавно познају али не зна због чега.
Врелина
Сем живи двоструким животом. Када је вук, увек тихо прати Грејс, девојку коју воли. Али сваке године, када се закратко претвори у човека, нема храбрости да јој приђе... Барем је тако било до сада.
Језа
Грејс и Сем нису желели да признају своју љубав, али када се она обзнани не може се порећи. Сем мора да се бори како би остао човек, а Грејс да га задржи, чак и када то значи да се морају суочити са ожиљцима прошлости, крхком садашњицом и немогућом будућношћу