|
Преминуо академик Михајло Марковић |
 |
 |
 |
|
nedelja, 07 februar 2010 23:11 |
 Михаило Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности и филозоф, преминуо је у Београду у 87-ој години.
Михаило Марковић рођен је 24. фебруара 1923. године у Београду, где се школовао и дипломирао на Филозофском факултету. Докторирао је у Лондону 1956. године.
Био је предратни комунистички активиста, партизан и саборац Јосипа Броза Тита, а из Другог светског рата је изашао као капетан прве класе. Након тога је постао главни Титов критичар, учесник и стратег демонстрација на Универзитету, 1968. године, и припадник групе "Праксис" међу којима су били истакнути филозофи и доследни противници Титове "теорије и праксе" из Србије, Хрватске, Словеније и БиХ.
Од оснивања Института за филозофију у Београду 1967. године, па наредних осам година био је управник тог института. Водио је и једно од одељења Института друштвених наука у Београду, а од 1973. године је члан Међународног филозофског института у Паризу.
У јануару 1975. године је из политичких разлога суспендован на Филозофском факултету и потом постаје један од познатијих дисидената, активан у САНУ за чијег је дописног члана изабран 1963. године. Члан многих научних Академија у свету Држао је предавања на многим европским универзитетима и академијама наука, као и у САД и Канади. Биран је за члана многих научних друштава и академија у свету.
Објавио је књиге: "Филозофски основи науке". "Дијалектичка теорија значења", "Формализам у савременој логици", "Детерминизам и слобода", "Критичка друштвена наука", "Хуманистички смисао друштвене теорије", "Оспоравање и ангажовање" и "Етика и политика". Многа дела су му превођена у иностранству.
Марковић је био члан и Аристотеловског друштва у Лондону, Бертранд Раселове фондације, Међународне хуманистичке и етичке уније, Светске федерације за истраживање будућности, Међународна академија за мир, Југословенског удружења за филозофију, Српског филозофског друштво, Међународног филозофског института у Паризу, Међународни центар за истраживања самоуправљања, Српске књижевне задруге и Националне комисија УНЕСКО-а. |
|
|
''Мили, Џек и разиграни мачак'' данас у Читалишту |
|
|
|
|
Најаве
|
|
četvrtak, 04 februar 2010 09:26 |
На програму радионице Читалиште, која ради сваког четвртка на Одељењу за децу наше библиотеке данас је књига ''Мили, Џек и разиграни мачак''.
Јавно читање ове књиге деци узраста до седам почиње у 17 часова. Програм радионице води професор Наташа Јелача.
|
|
sreda, 03 februar 2010 08:49 |
|
НИКОЛА МАТИЋ (1916-2010) Цењени румски и сремски дечији песник Никола Матић преминуо је у Младеновцу, у деведесет четвртој години живота. Сахрањен је у свом родном Врднику 28. јануара. Иза себе је оставио четири песничке књиге од којих је једну, ''Дечак и звезде'', објавио у издању Градске библиотеке 1994. године.
Никола Матић је рођен у Врднику 1916. године. Апсолвирао је теологију и завршио Вишу педагошку школу. Цео свој радни век посветио је образовању најмлађих, као педагог и књижевни стваралац.
Стихове је почео да пише веома рано али је прву збирку песама објавио тек 1986. године.
Подједнако уважаван од стране колега просветних радника и у песничким круговима, Никола Матић је оставио неизбрисив траг у румском образовном и културном животу. |
|
О Румију и таоизму духовним оком Љубице Савић |
|
|
|
|
Прикази
|
|
petak, 29 januar 2010 19:31 |
 Занимљиво је било вечерас у читаоници Градске библиотеке. Говорило се о животним темама и дилемама кроз призму једног великог мислиоца, Румија, и једне распрострањене а код нас не баш довољно познате филозофске доктрине - таоизма. Психолог Љубица Савић представила је четири своје књиге, две књиге превода и две ауторске књиге рефлексивне поезије инспирисане тао чингом и Румијевим езотеријама. Реч је о књигама ''Руми'', ''Тло'', ''То је што је'' и ''Питања су одговори'' којима је Љубица Савић покушала да ова два филозофска концепта приближи нашем духовном и временском хоризонту. У овом пажње вредном напору, значајно јој је помогао и професор из Руме Радослав Милић. |
|
Осам кандидата на нашим полицама |
|
|
|
|
Вести
|
|
petak, 22 januar 2010 09:11 |
Романи који су ушли у најужи иѕбор за доделу НИН-ове награде за роман године у 2009. налазе се у фонду Градске библиотеке.
Да подсетимо у најужи круг избора ове године су ушли романи ''Гласови у ветру'', за који је Гроздана Олујић и добила награду, затим ''Forward'' Слободана Владушића, ''Константиново раскршће'' Дејана Стојиљковића,, ''Љетопис вјечности'' Жарка Команина, ''Месечари из Маргума'' Мирјане Митровић, ''Сви на крају кажу мама'' Љиљане Ђурђић, ''Три слике победе'' Звонка Карановића и ''А ако умре пре него што се пробуди?'' Ђорђа Писарева. |
|
|
|
|
<< Početak < Prethodna 1 2 3 Sledeća > Kraj >>
|
|
Strana 1 od 3 |
